Malčiranje trave

Mnogi ljudi se pitaju da li možemo da koristimo pokošenu travu kao malč u bašti. Kratak odgovor je da, ali pre nego što uđemo u to, vredi razjasniti koje opasnosti to nosi.

Iako dobro održavan travnjak ispunjava vlasnika bašte ponosom, njegovo redovno održavanje podrazumeva stvaranje baštenskog otpada. Pitanje je da li možemo koristiti pokošenu travu, odnosno pokošenu travu, kao malč u bašti?

Pa da. Pokošena trava se može koristiti u bašti na mnogo načina: može promeniti ukupan izgled bašte, distribuirati hranljive materije i osigurati da naš kontejner za sakupljanje baštenskog otpada nije uvek pun do vrha. Malčiranje pokošenom travom, odnosno malčiranje pokosa na travnjaku ili u lejama, je ekonomično rešenje kojim možemo poboljšati kvalitet zemljišta, sprečiti bujanje pojedinih korova i pomoći u očuvanju vlage u zemljištu.

Pokošena trava kao baštenski malč

Pokošena trava se često skuplja u vreću ili korpu za prikupljanje kosilice. Ovu povremeno veliku količinu sveže, zelene trave jednostavno možemo da sipamo u naš komposter, ako ga već imamo u bašti, ili ga takođe možemo iskoristiti za poboljšanje zemljišta u bašti. Baštovani koji ne vole da se muče sa ponekad zamornom košenjem mogu da zaborave na korpu za sakupljanje i puste pokošenu travu da radi svoj posao na travnjaku. Malč od pokošene trave je jednostavan, efikasan i jedan od pametnih načina da se baštenski otpad dobro iskoristi.

Kosilice za vreće i korpe postale su popularne 1950-ih. Jedan od načina da se koristi pokošena trava proizvedena tokom košenja je da se pokošena trava ravnomerno raširi po travnjaku tokom košenja i da se tamo kompostira bez upotrebe ovih dodataka. Pokošena trava kraća od 2-3 cm pada i brzo se raspada i ugrađuje u tlo. Duže pokošene trave se mogu sakupljati ili grabljati i rasipati po tlu na drugom mestu, pošto ove duže vlati trave ostaju na površini zemlje i treba im duže da se kompostiraju.

Među prednostima korišćenja sveže pokošene trave kao pokrivača, odnosno malčiranja, je to što održava podlogu i koren trave hladnim, zadržava vlagu, a može i da vrati do 25% hranljivih materija koje rast trave uzima. iz tla. Još jedna prednost malčiranja sa pokošenom travom je to što dugu listu obaveznih baštenskih poslova možemo skratiti za jedan korak.

Pokošena trava sadrži velike količine azota, makronutrijenta neophodnog za zdrav rast i razvoj svih biljaka. Možemo li koristiti pokošenu travu u bašti? Da, ovo je jedan od najboljih načina za recikliranje nastalog otpada: isečci se brzo raspadaju i oslobađaju azot u zemljište, dok istovremeno povećavaju poroznost i smanjuju isparavanje. Za malčiranje se može koristiti i sveže pokošena i osušena trava.

Saveti za malčiranje sa pokošenom travom

Ako se koristi sveža pokošena trava, rasporedite ih u sloju debljine 5-6 mm. Ovo omogućava da rez počne da se kvari pre nego što razvije neprijatan miris ili počne da truli. Veća je vjerovatnoća da će deblji slojevi ostati previše vlažni, što može uzrokovati začepljenost, buđ i neprijatan miris truleži.

Osušena pokošena trava se takođe može posipati u debljem sloju i može formirati odličan pokrivač tla, na primer, oko raznog povrća u povrtnjaku. Pokošena trava se takođe može koristiti za pokrivanje baštenskih pešačkih staza kako bi se sprečilo blato i sprečilo širenje korova na otvorenim površinama.

Od kasne jeseni do ranog proleća, pokošena trava se može koristiti za poboljšanje tla na lejama. Uradite u zemlju najmanje 20 cm duboko da biste obogatili zemljište azotom. Za uravnoteženo poboljšanje baštenskog zemljišta, dodajte 2 dela organske materije na svaki deo azota. To može biti suvo lišće, piljevina, seno ili čak iseckane novine, koje pomažu u prozračivanju tla, obezbeđujući kiseonik bakterijama, sprečavajući višak vlage i dopunjujući efekat azota.

Mešanjem osušene pokošene trave sa dvostruko više osušenog stajnjaka, možete napraviti kompost koji ima zdravu ravnotežu hranljivih materija i brzo se razgrađuje zahvaljujući optimalnom odnosu ugljenik-azot. Pravilan odnos pomaže da se izbegnu potencijalni problemi kao što su neprijatni mirisi, buđ, mahovina, sporo raspadanje i zadržavanje toplote, a istovremeno omogućava korišćenje pokošene trave bogate azotom.
Naravno, umesto malčiranja, pokošena trava se takođe može kompostirati bez daljeg odlaganja.