U poslednje vreme se sve više naglašava selektivno sakupljanje otpada i kompostiranje. Posebno oni koji žive kod kuće i imaju baštu treba da znaju glavne prednosti kompostiranja. Biorazgradivi otpad čini najmanje 50% ukupnog otpada koji nastaje u urbanim domaćinstvima. Kompostiranje je najpogodniji način da ovaj otpad pretvorite u vredne resurse.

Prednosti kompostiranja

• Kompost štiti životnu sredinu
• Kompost poboljšava sposobnost zadržavanja vode u zemljištu
• Kompost inhibira aktivnost zemljišnih patogena
• Kompost efikasno hrani tlo hranljivim materijama

Od koje vrste otpada se može napraviti kompost?

Postoje dve glavne vrste kompostiranog baštenskog otpada. To su: kuhinjski otpad (50%) i otpad iz bašte/zelene površine (50%).

Svakako želimo da koristimo kvalitetan kompost u zemljištu naših bašta, ali da bismo to omogućili moramo da vodimo računa o nekim pravilima. Dakle, morate obratiti pažnju na ostatke povrća koje stavljate u komposter. To mogu biti biljni otpad od hrane, ljuske od jaja, pokošena trava, lišće, usitnjeno drvo ili stajnjak.

Izbegavajte staklene i metalne materijale, kamenje, plastiku, pepeo od uglja, korov od semena, novine i časopise u boji, kuvane ostatke hrane, kosti i ostatke mesa ili zdravstvene proizvode koji mogu da kontaminiraju prirodno đubrivo koje želite da koristite.

Drugi otpad koji možete dodati svom kompostu

• Otpad koji donosi previše vode: pokošena trava (može se prethodno osušiti)
• Upijajući otpad: piljevina, neštampane salvete i papirni peškiri, hleb
• Otpad koji se teško razgradi: školjke, morskih plodova

Otpad koji se ne može kompostirati

Postoje i kategorije otpada koje ne treba kompostirati:

• Prženo/zagorelo ulje
• Otpad koji je previše kisel: citrusi, smolasti
• Otpad koji nije biorazgradiv: papirni otpad, metali, plastika
• Toksični ili hemijski otpad: pepeo, ugalj, čađ, opušci
• Otpad od hrane i mlečni proizvodi životinjskog porekla: meso, kosti, riblje krljušti, sir, mleko itd.
•  Orašasti plodovi i listovi oraha, cveće ili semena, korov
•  Biljni ostaci tretirani pesticidima
• Obrađeni ili obojeni komadi drveta
• Invazivne biljke, bolesne biljke ili voće, ostaci tikvica

Kada znamo da je kompost spreman?

Svaki kompost je drugačiji, pa se ne može tačno reći koliko će vremena nakon kompostiranja biti spreman za dalju upotrebu. Iako zrelost komposta nastupa za oko 6 meseci, ovo vreme može varirati od 2 meseca do 2 godine u zavisnosti od različitih faktora. Boja zrelog komposta je od tamno braon do crne, nema neprijatan miris, samo miriše na zemlju, sa sitnim mrvičastim grudvicama.

Kres test se obično koristi za određivanje spremnosti komposta. Sve što vam treba je uzorak komposta, mala posuda za uzorke i malo semena potočarke. Seme treba posejati u kompost, sipati vodom i posmatrati kada počnu da klijaju. Kompost je gotov kada potočarka lako nikne i u roku od nekoliko dana poprimi lepu zelenu boju.

Zašto odabrati kantu za kompost sa poklopcem?

Kante za kompost dolaze u različitim modelima, a izbor oblika i kapaciteta je stvar ličnih preferencija.

Međutim, posuda za kompost sa poklopcem je odličan izbor i za gradsko i za ruralno okruženje.

Tipično, takav kontejner se nalazi direktno na tlu i nema podlogu da bi se kompost formirao direktno na tlu.

Pored toga, korpa za kompost sa poklopcem pomaže da se kompost održi čistim.